Proizvodnja rakije: Fermentacija
Voće se obično drži u posebnim posudama ili buradima dok traje fermentacija. Ovi kontejneri su obično napravljeni od nerđajućeg čelika, plastike ili drveta. Važno je da posude budu čiste i dezinfikovane pre upotrebe kako bi se sprečio rast štetnih mikroorganizama.
Faktori koji utiču na kvalitet fermentacije uključuju:
Temperatura: Fermentacija se najbolje odvija na temperaturama između 20-25°C. Previsoka temperatura može usporiti fermentaciju ili dovesti do rasta neželjenih mikroorganizama, dok preniska temperatura može usporiti ili zaustaviti fermentaciju.
Količina šećera: Količina šećera u voću može uticati na kvalitet fermentacije. Ako je količina šećera premala, može doći do slabije fermentacije, dok previše šećera može dovesti do stvaranja previše alkohola i smanjenja kvaliteta fermentacije.
Količina kvasca: Količina kvasca dodata voćnom soku može uticati na kvalitet fermentacije. Previše kvasca može dovesti do proizvodnje previše alkohola i smanjiti kvalitet fermentacije, dok premalo može usporiti fermentaciju ili dovesti do rasta neželjenih mikroorganizama.
pH vrednost: pH vrednost voćnog soka može uticati na kvalitet fermentacije. Idealna pH vrednost je između 3 i 4, jer su kvasci najaktivniji u tom pH opsegu.
Količina kiseonika: Fermentacija obično zahteva malo kiseonika, ali ne previše. Prekomerna količina kiseonika može dovesti do oksidacije i smanjenja kvaliteta fermentacije.
Vreme fermentacije: Vreme fermentacije može da varira u zavisnosti od vrste voća i količine šećera u voćnom soku. Fermentacija se obično odvija između 5 i 14 dana, nakon čega sledi destilacija.
Važno je poštovati sve preporuke za fermentaciju kako bi se dobila kvalitetna rakija. Nepravilna fermentacija može dovesti do smanjenja kvaliteta i količine proizvedene rakije.
Proizvodnja rakije: Odležavanje rakije
Odležavanje rakije je proces koji doprinosi zrelosti, ukusu i aromi rakije. U ovom procesu, rakija se čuva u drvenim buradima kako bi se omogućilo da alkohol i druge supstance reaguju sa drvetom i da rakiji daju njen jedinstveni ukus i aromu.
Evo nekoliko ključnih napomena o pravilnom procesu starenja rakije:
Izbor bureta: Odabir bureta za odležavanje rakije je ključan. Drvo koje se koristi za pravljenje bureta može uticati na ukus i aromu rakije, pa je važno koristiti drvo koje nije previše aromatično i nije ranije korišćeno u druge svrhe. Bure treba da bude čvrsto i bez pukotina kako bi se sprečilo ulazak vazduha u rakiju.
Trajanje odležavanja: Trajanje odležavanja zavisi od vrste voća, kvaliteta alkohola i preferencija proizvođača. Uglavnom, rakija odležava najmanje godinu dana, ali neke vrste mogu biti starije od 20 godina. Važno je znati da ne postoji univerzalno pravilo o trajanju odležavanja rakije, već se ono mora prilagoditi vrsti i kvalitetu rakije.
Temperatura skladištenja: Temperatura skladištenja igra važnu ulogu u odležavanju rakije. Rakiju treba čuvati na hladnom i tamnom mestu, izloženom minimalnoj količini svetlosti i u relativno stabilnim temperaturnim uslovima.
Razvoj arome: U procesu odležavanja rakije mogu se razviti arome i ukusi na različite načine, što može uticati na ukus i aromu rakije. Na primer, neke bačve mogu rakiji da daju note vanile ili dima, dok joj druge mogu dati voćni ukus.
Kontrola kvaliteta: Tokom odležavanja, važno je pratiti kvalitet rakije da ne bi došlo do kvarova. Važno je osigurati da su burad hermetički zatvorena i da se redovno proverava na curenje kroz zaptivke i zaptivke. Takođe je važno da rakiju ne izlažete previše vazduha, jer to može dovesti do oksidacije i kvarenja rakije.
Očuvanje tradicije: Odležavanje rakije nije samo proces proizvodnje pića, već i očuvanje tradicije i znanja. Mnogi proizvođači rakije prate porodičnu tradiciju odležavanja rakije, koristeći sopstvene metode itd
U sledećem nastavku vodićemo vas kroz brendiranje rakije – ostanite sa nama!